Postupak gradnje se svodi na nekoliko osnovnih koraka:

• iskop i nivelacija terena
• hidroizolacija
• oblaganje jezera kamenom
• postavljanje pumpi, podvodnih reflektora, filtera i ostale opreme
• sadnja biljaka u fontani i oko nje

Iskop jezera i nivelacija terena

Pre početka kopanja, naznačite željeni oblik jezera kanapom ili savitljivim crevom. Rupu iskopajte stepenasto. Plići delovi su bliži obali, a dublji sredini. To će da vam pomogne da lakše maskirate dno kamenom, a tako ćete da dobijete platoe za sadnju vodenih biljaka. Pri tom, valja voditi računa da obod bude nivelisan. Ako želite da se u vašem jezeru nađu i lokvanji, tada njegova dubina mora biti najmanje 50 do 100 cm. Čitavo korito jezera treba obložiti najsitnijim čistim peskom u sloju debelom tri do pet cm.

Hidroizolacija

Hidroizolacija je jedna od najvažnijih stvari u izradi fontane jer sve ostalo možete, relativno jednostavno, da zamenite. Loš odabir hidroizolacije znači rušenje svega što ste uradili. Ako se odlučite za specijalne folije za veštačka jezera, sigurno nećete da pogrešite. U praksi se najčešće koriste PVC-folije. One su pouzdano vodonepropusne, ne trule u zemlji, otporne su na UV zračenje i mraz, elastične su i njima se veoma lako radi. Jednostavne su za eventualno spajanje ili krpljenje. Specijalni lepak za foliju znatno olakšava taj posao.

Ako postoji mogućnost, iskreno vam preporučujemo da na najnižoj tački dna jezera postavite elemente za pražnjenje fontane. To će vam znatno olakšati održavanje i ako to uradite sigurno se nećete pokajati.

Ispod folije obavezno treba postaviti zaštitnu podlogu kako bi se folija zaštitila od kamenja, korenja, stakla i ostalog što se može naći u zemlji. Podloga je specijalni sintetički materijal – geotekstil. On se najpre polaže na oko pet cm debeo sloj sitnog i čistog peska, pa se tek onda postavlja folija. Geotekstil se postavlja svuda ispod folije. Na mestima gde se fontana oblaže težim kamenjem, foliju treba zaštititi geotekstilom. Po obodu jezera deo folije treba malo ukopati i podvrnuti ka spolja, a zatim zatrpati kamenčićima. Tako se oko fontane formira drenažni kanal koji višak prelivne i padavinske vode sprečava da prodre ispod hidroizolacione folije jer bi to vremenom moglo dovesti do podrivanja fontane i do pojave erozije u toj zoni.

Pri dimenzionisanju vrtnog jezera imajte na umu i to da se hidroizolaciona folija prodaje u standardnim širinama 2, 4, 6, 8 ili 10 metara. U prodaji se komadi folije po dužini mogu seći na ceo dužni metar do maksimalne dužine od 25 metara, izuzev folije širine 2 metra, čija maksimalna dužina može biti i 50 metara.

Formula za okvirno proračunavanje potrebne količine folije ili geotekstila za jezero:

P = (A+2h+0,5m) x (B+2h+0,5m)

P – potrebna površina folije ili geotekstila (m2)

A – najveća dužina jezera (m)

B – najveća širina jezera (m)

h – najveća dubina jezera (m)

Napomena:

Za proračun uzeti u obzir mere po najdužoj i najširoj dimenziji jezera.

Dobijene mere možete uvek povećati još malo zbog eventualnog nabiranja folije pri radu.

Oblaganje jezera kamenom

Pre ređanja kamena jezerce napunite vodom kako bi hidroizolaciona folija dobro prionula. Potom vodu izbacite da ne bi smetala prilikom rada. Kamenje možete učvrstiti malterom svuda ili samo na mestima gde je potrebno. U radu budite obazrivi da foliju ne oštetite nekim oštrim predmetom. Ako se to kojim slučajem desi, ne brinite. Specijalnim lepkom za foliju oštećenje ćete lako i brzo da zakrpite.

Saksije s biljkama u jezeru učvrstite i markirajte kamenjem. Obalu možete zasuti oblutkom u vidu plaže. Obod fontane možete završiti i ređanjem kamenih ploča ili kamenja interesantnih boja i oblika.

Postavljanje pumpi, podvodne rasvete, filtera i ostale opreme

Sledeće što nedostaje je pumpa. Kakvu pumpu ćete da odaberete zavisi od toga kakav efekat želite da postignete. Za vodoskok, vodenu poluloptu ili gejzir biće vam potrebni i nastavci – mlaznice. Ako želite da se voda sliva niz kamen, to ćete postići povezivanjem pumpe i izvora cevima ili crevom odgovarajućeg promera.

Podvodni reflektori će jezercetu u večernjim satima dati zaista izuzetan šarm. Najlepše je ako osvetlite mesta gde se voda kreće (izvor, slap, vodoskok).

Održavanje kvaliteta vode u fontani znatno će da vam olakšaju BIO-filteri, UV-C filteri, algicidi, usisivač za čišćenje fontane i ostala hemijska sredstva iz naše ponude.

Presek vrtnog jezera

Sadnja biljaka

Kad je reč o jezeru, ono tek sadnjom biljaka dobija potpun izgled.

Prvo na šta pomislite kad je reč o vodenim biljkama sigurno su lokvanji. Lokvanj, zbog lepote cveta, je kralj vodenog rastinja. Pored dekorativnosti cveta, lepi su i važni njegovi veliki listovi koji plutaju i prave senku ispod sebe. Voda se tako leti ne zagreva previše, što prija ribama, a donekle kontroliše i pojavu algi. Za sadnju lokvanja dubina jezera mora da bude između pola i jednog metra, mada se u poslednje vreme pojavljuju i mini forme koje trpe i pliću vodu.

Lokvanje, a i ostale vodene biljke, dobro je saditi u plastične perforirane korpe. Tako jednostavno možete da kontrolišete njihov rast i vadite ih zbog eventualnog deljenja i presađivanja. Korpu napunite glinovitom zemljom, zasadite biljke, a odozgo zaspite šljunkom da ribe ne bi mutile vodu. Pri spuštanju korpe s lokvanjima, vodite računa o tome da listovi plutaju po površini vode. Lokvanji se sade na sunčanom mestu, u stajaćoj mirnoj vodi, daleko od slapova i vodoskoka. Ako uslovi za lokvanje ne postoje, alternativa je sadnja biljke Aponogeton. Ona takođe cveta (ne tako atraktivno) i može podneti polusenku i ustalasanu vodu.

Postoje biljke koje plutaju po površini vode, ne treba ih saditi, već jednostavno spustiti u vodu. To su Hydrocharis, Lemna (sitnih listića), Pistia (dekorativna, ali neotporna čak i na umerenu hladnoću). Za ravnotežu u jezeru važne su i biljke oksigenatori. Najpoznatiji je, svakako, ljutić (Ranunculus aquaticus).

Izbor biljaka za priobalni deo je veliki. Za njih je karakteristično da im je koren u vodi, a listovi i cvetovi van vode. To su razne vrste trava (Acorus, Carex, Juncus, Equisetum), ali i mnogo dekorativnih cvetova (Iris, Alisma, Calla). Dekorativne su i sitnocvetajuća Caltha i Houttuynia. Ne propustite da posadite i rogoz (Typha), naročito nove mini-sorte, zatim hostu, koja je naročito pogodna za senovita mesta.

Najbolji period za sadnju vodenih biljaka je maj – jun. Ne sadite ih u običnu zemlju, već u mešavinu peska i ilovače ili specijalnu mešavinu. Vodeno rastinje se brzo širi. Vodite računa da ono ne bi trebalo da prekrije više od trećine površine jezera. Izbegavajte prihranjivanje, osim za lokvanje, a i to umereno. Preterano đjubrenje pospešuje pojavu algi.

Redovno skupljajte lišće i alge iz vode. Ako se ono nataložilo, od najveće pomoći će biti usisvač za mulj. Uklonite požutele i uvele listove.

Trsku i rogoz ne orezujte pre zime jer njihove stabljike poput cevčica dopremaju kiseonik u jezerce.